A) Izlaganje dogadjaja
a) u opste
Izmedju Rudarskog odsjeka Zem. Vlade kao poslodavca i Saveza Rudarskih Radnika kao predstavnika radnistva, sklopljen je 21.07.1920. g. u Sarajevu, kolektivni radni ugovor. Prema zakljucnim radnim odredbama toga ugovora koji je stupio na snagu 01.08.1920.g. imalo bi se po isteku svaka tri mjeseca a na zahtjev jedne od ugovarajucih strana, pristupiti reviziji ugovora.
Prema cl. 6 Sluzbenog Rada radnici mogu istupiti ili biti otpusteni po otkazu nakon isteka roka od 14 dana za stalne radnike i roka od 8 dana za nestalne radnike.( dn. br 1119. strana 6).
Na zahtjev radnika pregovori za reviziju radnog ugovora povedeni su 15.11..1920.g, ali se do sporazuma nije moglo doci (dn.broj1120).
Takav je u glavnom bio odnos izmedju Rudarske Uprave u Kreki i radnika, kada su ovi 22. decembra 1920. stupili u strajk,
Prema telegrafskom naredjenju Rudarskog odsjeka u Sarajevu od 21.12.1920. Rudarskoj Upravi u Kreki, svi oni radnici, koji se u roku od tri dana ne bi vratili na posao, imali su se smatrati otpustenim. Samim tim gubili su pravo na drzavne stanove (dn. broj 1123) . Telegrafsko naredjenje od 24.12.od R.O. veli da trodnevni rok tece od proglasenja strajka oni koji se ne bi vratili u tom roku na posao, imali su biti silom iseljeni (dn. br.1124).
Prema sifrovanom telegrafskom naredjenju Pokrajinske Uprave od 24.12. upucenom okruznom nacelstvu imalo se je, izmedju ostalog, pristupiti prisilnom iseljavanju iz drzavnih stanova onih radnika koji se u roku od tri dana ne bi vratili na posao; isto tako stranci radnici, koji bi se u strajku isticali, imali su biti prebaceni preko drzavnih granica (dn. br. 1127 a). Novim naredjenjem od 24.12., Pokrajinska je uprava potvrdila svoje ranije naredjenja (dn. br.1127 b).
Direktor Rudarske Uprave, cim su mu radnici saopstili da stupaju u strajk, obavjestio je o tome Okr. nacelnika Grudica. To je bilo 22.12. u kancelariji okruznog nacelnika nalazio se privatno pukovnik Ivan Petrovic, komadant mjesta. Na poziv okruznog nacelnika on podje sa njim u Kreku. U kancelariji direktora R. Uprave, okruzni je nacelnik saopstio predstavnicima radnika da ce svi oni, koji se u roku od tri dana ne vtrate na posao, biti primorani da napuste drzavne stanove; zatim da ce strance strajkace prebaciti preko drzavne granice, a one koji nisu iz tuzlanskog kotara pretjerati u njihova zavicajna mjesta. Rekao je i to da izvrsenju tih odredaba pristupa prema naredjenju Zem. Vlade.
Na rudnicima u Kreki rade dvije vrste radnika, i to: pravi radnici, obicni kvalifikovani, mahom Slovenci koji stanuju u drzavnim zgradama i drugi, radnici seljaci, koji rade u rudniku ali zive na selu, gdje se i oni ili samo clanovi njihovih porodica bave poljskim poslovima. Odbor Podruznice Rud. Radnika rijesi da radnici seljaci prime u svoje stanove svoje drugove Slovence. Radnici seljaci su to ucinili i na svojim kolima prevezli njihove stvari u sela i rasporedili ih po kucama zajedno sa njihovim porodicama. Seljenje na Husino obavljeno je 24.12. a u Lipnicu od 24. – 26.12. u redu i prije isteka trodnevnog roka..
Okruzni nacelnik pozivajuci se na vec pomenuto naredjenje Zem. Vlade (dn.br 1127 a) naredio je gradsk. industrijskom kot. nacelniku, da na osnovu spiska strajkasa koji ce dobaviti od Rud. Uprave u Kreki izradi odmah propusnice i sve strajkase sa zandarmerijom sprovede do Broda, a ostale koji nisu iz tuzlan. kotara u Doboj ili koju drugu stanicu, prema cilju njihovog putovanja..
26.12. otisao je u Kreku jedan pristav sa oko 330 propusnica, ali u stanovima nije nasao nikog jer su radnici vec bili u selima. Otisao je u Kreku i sutradan 27.12. istovremeno je poslat i jedan odred zandarma da iz sela dovede strance u Kreku. Sa zeljeznicke stanice bili bi sa propusnicama i u zandarmerijskoj pratnji upuceni dalje, stranci u Brod, a ostali u Doboj ili koju drugu stanicu.
Ocekujuci u Kreki dolazak strajkaca, priistav je saznao da je na Husinu doslo do oruzanog sukoba izmedju zandarma i radnika i da zandarmi nisu uspjeli da ispune nalog. On je odmah o tome telegrafski izvijestio okruznog nacelnika.
Sutradan po proglasenju strajka, 23.12, odrzan je u Rad. domu sastanak Odbora Podruznice Rud. radnika. Na tom sastanku donesena je odluka da seljaci prime u svoje kuce Kranjce a da se naredjenju vlasti o izgonjenju stranaca Kranjaca odupru, ako je potrebno i silom.
Od optuzenih na tom sastunku su ucestvovali Ivan Bracun, Franjo Maric, Mijo Tomic. Bozo Mrkic i Ivusa Peranovic.
Na osnovu toga zakljucka, pristupilo se organizovanju otpora. Povjerenici ucesnici toga sastanka objavili su odluku selima.
Optuzeni Mijo Tomic , dolazeci sa zbora u komunistickom domu u Tuzli, objavio je zakljucak radnicima u jednoj posebnoj sobici u Kovacevica hanu na Ljubacama i Morancanima.
sve do tog trenutka vodja radnika i glavni inicijator bio je Franjo Rezac, Ceh podanik koji je toga dana morao napustiti Jugoslaviju
